РАТКО ПОПОВИЋ

    Ратко Поповић је рођен 1947. године у Грачаници.

    Он је књижевник.

    Радио је у школи у Грачаници где је једно време био на функцији директора. Али он је напустио посао просветног радника и почео да ради у Библиотеци у Приштини. Тада настаје роман "Кукавичји снијег" кога објављује 1992. године. Један од најзначајнијих успеха у Ратковом раду, поред писања, јесте тај да сакупља и објављује радове младих стваралаца у чему одржава континуитет већ наколико година уназад. Ратко Поповић је један од иницијатора и организатора "Недеље Културе".

    Објављена дела:

    Драме (1977), Недовршени чин (1982), роман Кукавичји снијег (1992), Коме дижем дом (1995), Далеко нам кућа (1998), Казујем Косово (2001), Над Гораждевцем чудеса (2003), Свети Пантелејмон прекори стражаре (2004).

    Поповић је приредио и антологије, међу којима су и Страшни суд, Грачаничка доброгласна звона, Дечанска ризница стихова, Слава кнезу Лазару, и друге.

    Међу наградама најважније су:

    Златне значке Културно просветне заједице Србије добијао (1978. и 1980. године), награда за књижевност "Српска духовна ризница", затим књжевна награда Грачаничка повеља (1998), повеља Србољуб Митић (1999) за роман Далеко нам кућа.

    Добитник је Вукове награде, повеље Песничко успеније (2001), плакете Удружења књижевника Србије (2006) и песничке награде Лазар Вучковић (2007).