БЛАГОЈЕ САВИЋ рођен 1951. у Доњој Будриги, код Гњилана.

    Основну школу завршио је у Доњој Будриги, гимназију у Гњилану, а студије југословенске књижевности на Филозофском факултету у Приштини.

    Радио је као просветни радник у школама у Гњилану, потом био директор Народне библиотеке у Гњилану, а после 1999. године предаје српски језик у Горњем Кусцу, код Гњилана. Живи у Врању.

    Поезију је објављивао у бројним листовима и часописима. Заступљен је у изборима и антологијама савремене српске поезије. У штампи је његова књига поезије „Понор коначног“.

    Књиге песама:
Извињење циљу, "Јединство", Приштина 1975.
Говорим по други пут, "Јединство", Приштина 1978.
Исто млеко, "Јединство", Приштина 1982.
Вече у пластичној сандали, "Народна књига", Београд, "Јединство", Приштина 1987.
Црни реп, "БИГЗ", Београд 1989.
Изморник, "Нолит", Београд 1994,
Причест у пољу, "Просвета", Београд 1995.
Мезра, "Рад", Београд 1999.
Појање четвртог дана, "НИЈП Панорама", Приштина 2004.
Померени свет, "Народна књига / Алфа", Београд 2005.

    Награде:
Награда Лазар Вучковић,
Српска духовна ризница,
Награда Друштва писаца Косова и Метохије за најбољу књигу, 1994. год. (Изморник)
Златна значка КПЗ Србије